HR - Ljudski Resursi - Srbija

Kako do novih radnih mesta

Samo smanjenjem poreza i doprinosa nije moguće podstaći zapošljavanje. Zato su potrebne sistemske reforme koje će suzbiti sivu ekonomiju i obučavati kadrove potrebne tržištu, ocenjuju stručnjaci.

Dok čak jedna trećina poslodavaca tvrdi da ne može da nađe odgovarajuće radnike, na posao, prema zavničnoj evidenciji, čeka 735.000 ljudi. Nacionalna služba za zapošljavanje kursevima i dokvalifikacijama pokušava da njihovo obrazovanje prilagodi potražnji. Mnogi tako dobiju priliku da rade, ali ne i ostale pogodnosti.

Nada Mitić, tehničar visokogradnje, kaže da je radila 10 godina, a da za to vreme ima osam meseci upisanog radnog staža, zato što nikad poslodavci nisu planirali da je prijave.

Da bi podstakla zapošljavanje, u ovoj godini država se prvi put potpuno odrekla naplate poreza i penzijskog doprinosa, na plate novozaposlenih koji su mlađi od 30 ili stariji od 45 godina. Tako je zaposleno 9.000 radnika.

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da nema velike zainteresovanosti poslodavaca da radnike prevedu iz sive ekonomije, iako imaju tako drastično smanjenje poreza i doprinosa, jer im je jeftinije da ih uopšte ne plaćaju.

Zbog toga je suštinska reforma inspekcijskih službi jedino rešenje. Procenjuje se da najviše prostora za rast zapošljavanja ima u industriji hrane, saobraćaja, metalskoj i farmaceutskoj struci.

Državni sekretar Ministarstva rada Rada Bukumirić Katić smatra da je potrebno izvršiti reviziju subvencija koje se danas daju društvenim i državnim preduzećima.

Prema njenim rečima, subvencije treba da idu u korist direktnih investicija, jer jedino one daju multiplikovano otvaranje radnih mesta.

Među nezaposlenima na evidenciji Nacionalne službe najviše je nekvalifikovanih i onih sa srednjom stručnom spremom, a posao čeka i 57.000 fakultetski obrazovanih, više od 800 magistara i 52 doktora nauka.

"Srbija je, nažalost, karakteristična i po izuzetno malom broju zaposlenih u realnom sektoru i taj broj zaposlenih u industriji danas je apsolutno poražavajući i iznosi 301.452 radnika", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

U razvijenim evropskim zemljama u proizvodnji radi oko 40 odsto ukupnog broja zaposlenih, a kod nas je taj procenat upola niži. Subvencijama države za otvaranje novih radnih mesta investitori su preuzeli obavezu da zaposle 33.000 radnika.